Koji je sport najbolji za pravilan razvoj dece

Kada se radi o deci, uticaj adekvatne fizičke aktivnosti na razvoj deteta je prosto blagotvoran. Za dete predškolskog i ranog školskog uzrasta jako je važna fizička aktivnost. Ovo u poslednje vreme može mnogima zvučati kao fraza, ali svi oni koji su imalo upoznati sa razvojnom psihologijom znaju da su psihički i fizički razvoj deteta neraskidivo povezani, odnosno da je fizički razvoj temelj za formiranje zdravih navika i detetove svesti uopšte. Deca od rođenja prolaze kroz različite faze razvoja. Sa godinama se razvijaju anatomski, biološki, emotivno, intelektualno i duhovno.U razvoju dece postoje faze koje se nazivaju senzitivni periodi, koji označavaju najbolji period u dečijem razvitku za razvoj određenih fizičkih dimenzija. Što znači da snaga, izdržljivost, fleksibilnost nemaju uvek istovetni razvitak u istom periodu.. U zavisnosti koliko dete ima godina, kao i od toga kojeg je pola, slede faze za optimalan razvoj organizma i motoričkih sposobnosti. Pošto su deca u ovom hronološkom razdoblju jako mala, oni nisu još spremna za određeni sport. Specifikacija sporta za dete ovog uzrasta nije pozitivna iz više razloga. Gore napomenuti senzitivni periodi još nisu krenuli toliko uzlaznom putanjom, a osim toga koncetracija ove dece je jako skraćena tako da ne mogu da prate trening učenja sa punom pažnjom. Dakle, ne postoji najbolji sport za decu jer oni u ovom periodu moraju da razvijaju svoju bazu. Baza označava najviše igranje, jer igra njih čini jako srećnima i tako najlakše uče. Kroz zabavu i igru oni se razvijaju na najbolji mogući način. U tom uzrastu najznačajniji princip u treningu dece je svestrani (opšti) razvoj. Dečije sportske školice su fantastičan izbor jer će tu deca naučiti određene stvari, steći iskustvo i tako uticati na pravilan rast i razvoj organizama. Raznovrsnost sadržaja ima neverovatan pozitivan uticaj. Deca se kroz program vežbanja koji podrazumeva primenu različitog sadržaja, uče pravilnom držanju tela, hodanju, trčanju i svim drugim prirodnim oblicima kretanja, hvatanja i bacanja rekvizita, penjanja, guranja, kroz različite poligone, štafetne igre, a sve to kroz vežbe i igrice prilagođene njihovom uzrastu uz raznolik sadržaj.

Takođe jedan od osnovnih zadataka školice je stvaranje interesovanja i ljubavi prema zdravom načinu života i sportu. Roditelji u sve većem broju naivno žele da im deca budu dobro plaćeni profesinalni sportisti. Najveća greška koja se pravi u treningu sa decom je upravo to, rana specijalizacija. Tek kada se stigne u određene godine možemo pričati o selektiranju dece za određeni sport. Osim toga trening pozitivno utiče na opštu fizičku pripremljenost i zdravstveno stanje jer podstiče razvijanje navike vežbanja i poboljšava status kostiju i utiče na prevenciju posturalnih deformiteta (skolioza, lordoza, kifoza, X i O noge, ravna i izdubljena stopala), smanjenje rizika od pojave gojaznosti, svestrani razvoj funkcionalnih, motoričkih i psihičkih sposobnosti. Ukoliko se osmisli pravilan program i ako se program pravilno sprovodi rezultati će biti i tek kako pozitivni. Nakon određenog perioda u školici sporta kada deca malo odrastu i razviju psiho-fizičku zrelost, steknu iskustva o fizičkom vežbanju, sve to im omogućava da kasnije nastave da se bave sportskom disciplinom koja im najviše odgovara, a najčešće je to onaj sport u koji veruju da će biti najuspešniji i za koji pokazuju najviše interesovanja, tako da odabir zavisi od njihove želje i ambicije da se oprobaju u raznim aktivnostima i da u svemu budu najbolji. Prednost školice sporata je što detetu daje svestranost, tj. veliku širinu u smislu motorike i koordinacije, što predstavlja daleko veći kvalitet u odnosu na usmeravanje deteta u samo jednu sportsku disciplinu.